Ovo su najjači zemljotresi u celom svetu

Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), pet najjačih zemljotresa imalo je magnitudu devet i više stepeni, dok je od petnaest preostalih najmanju imao japanski iz marta 1933. godine, kada je zabeleženo podrhtavanje od 8,4 stepena po Rihteru.

Profimedia

 

Valdivija, Čile, 22. maj 1960. (9,5 stepeni po Rihteru)

U zemljotresu je stradalo 1.655 ljudi, 3.000 ih je povređeno, a dva miliona raseljeno. Čileu je zemljotres prouzrokovao štetu od 550 miliona američkih dolara, a cunami koji je izazvao uzrokovao je smrt i štetu čak do Havaja, Japana i Filipina. "Zona loma" potresa bila je duga više od 1.000 kilometara. Dva dana nakon potresa obližnji vulkan Puiehue je eruptirao, šaljući pepeo i paru do šest kilometara u atmosferu tokom nekoliko nedelja.

Profimedia

Sound princa Vilijama, Aljaska, 28. mart 1964. (9,2 stepena po Rihteru)

U zemljotresu je izgubljeno 128 života, a šteta je bila 311 miliona američkih dolara. Osetio se uglavnom na Aljasci, kao i nekim mestima u Kanadi, a cunami čak do Havaja. Najveću štetu pretrpeo je grad Anchorage, 120 kilometara severozapadno od epicentra.

Tanjug/AP photo

Sumatra, Indonezija, 26. decembar 2004. (9,1 stepen po Rihteru)

Što zbog potresa, što zbog cunamija koji je on uzrokovao, stradalo je ukupno 227.900, a oko 1,7 miliona ljudi raseljeno je u 14 zemalja južne Azije i istočne Afrike. Epicentar je bio 250 kilometara jugoistočno od Band Aceha u Indoneziji, na dubini od 30 kilometara. Nekoliko dana kasnije, 28. decembra, počeo je da eruptira vulkan u blizini Baratanga.

Pixabay/That_Soham

Sendai, Japan, 11. mart 2011. (9 stepeni po Rihteru)

Nastradalo je gotovo 20.000 ljudi. Šteta koju je cunami izazvao na reaktorima u nuklearnim elektranama u Fukušimi rezultirala je najvećom svetskom nuklearnom krizom u poslednjih nekoliko godina. Mnogi stanovnici morali su zauvek da napuste svoje domove.

Pixabay/Angelo_Giordano

 

Kamčatka, Rusija, 4. novembar 1952. (9 stepeni po Rihteru)

Epicentar se nalazio 200 kilometara od obale, ispod okeanskog dna, na dubini od 30 kilometara. Severo-Kuriljsk bio je glavna meta cunamija. Za nekoliko minuta srušen je grad sa 6.000 stanovnika.

Početkom 2000-ih, kada je otvoren pristup vojnopomorskim arhivima (dokumenti ministarstva odbrane još uvek se drže u tajnosti), objavljeno je da je poginulo 2.336 ljudi. Međutim, istoričari smatraju da je cunami odneo najmanje 8.000 života i da su gotovo 2.000 žrtava bila deca predškolskog i školskog uzrasta. Zbog tog potresa i cunamija 1956. godine u SSSR-u su osnovane seizmološka i meteorološka služba.

BONUS VIDEO:

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi