Imamo mnogo više zajedničkog sa svetom oko sebe nego što smo mislili: Načini na koje nas geni čine onim što jesmo

Genetika je komplikovan svet, ona nam govori mnogo zanimljivih stvari o tome kako naša tela funkcionišu.

Ako se pitate se za šta su naši geni sve sposobni, evo nekih odgovora.

Iako u našem telu imamo oko 25.000 gena, samo 3% njih čini naš DNK. Naučnici još uvek nisu sigurni šta radi ostalih 97%.

Profimedia

Svi ljudi su više od 99 procenata identični

Ljudi imaju mnogo više zajedničkog nego što smo skloni da verujemo. U stvari, više od 99 procenata naših gena je potpuno isto od jedne osobe do druge. Drugim rečima, raznolikost koju vidimo u ljudskoj populaciji, uključujući osobine poput boje očiju, visine i krvne grupe je posledica genetskih razlika koje čine manje od jednog procenta.

Naši geni bi nas mogli sprečiti da živimo više od 125 godina

Uprkos napretku u medicini, možda postoji biološka granica koliko dugo ljudi mogu da žive. Nekoliko studija sugeriše da smo već dostigli vrhunac, sa maksimalnom dužinom ljudskog života između 115 i 125 godina.

Profimedia

Čovek ima 96% zajedničkog DNK sa šimpanzom, 90% sa mačkom, 85% sa mišem, 80% sa kravom, 60% sa piletinom i 60% sa bananom.

Profimedia

Identični blizanci imaju isti genetski kod, ali postoje i drugi faktori koji mogu uticati na njihov razvoj i na kraju imati veoma različite visine i druge karakteristike tela.

Profimedia

Na Međunarodnoj svemirskoj stanici postoji vremenska kapsula sa ljudskom DNK. Nazvan "The Immortaliti Drive", memorijski uređaj sadrži pune digitalizovane genetske kodove nekoliko značajnih ljudi, uključujući fizičara Stivena Hokinga i bivšeg sportistu Lensa Armstronga.

Profimedia

Gepardi su genetski klonovi jedni drugih. To je zato što su njihovi preci skoro izumrli tokom poslednjeg ledenog doba. Preostala mala grupa divljih mačaka se ukrštala i stoga sada imamo genetski identične geparde.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi