Kako su propadale drevne kulture: Nova studija menja perspektivu i razotkriva glavne krivce

Nekada su mnoge studije ukazivale na klimatske promene kao glavni uzrok propasti drevnih evropskih kultura. Međutim, nova istraživanja sada pružaju drugačije odgovore.

Kada su ljudi prešli na sedentarni način života i počeli uzgajati biljke i životinje, dostupnost hrane je znatno porasla. Iako su obrada zemlje i briga o stoci zahtevali trud, strah od gladi je postajao sve manji. Ovaj luksuz je omogućio ljudima da se posvete razvoju specifičnih zajednica, povećaju broj novorođenčadi i usmere se ka drugim interesovanjima osim preživljavanja.

U periodu od pre otprilike 10.000 do 5.000 godina, brojne kulture su procvetale i nestale na evropskom tlu. Njihova sudbina je zavisila od mnogo faktora, a tim istraživača iz Lajbnic centra za arheologiju odlučio je da istraži šta je konkretno uticalo na njihov nestanak.

Koristeći podatke o dinamici evropskih populacija iz srednjeg holocena, koje je obezbedio Institut Maks Plank za evolucionu antropologiju, istraživači su došli do zanimljivih zaključaka. Period srednjeg holocena, koji je počeo oko 7000. godine p. n. e., označava vreme kada su se u Evropi formirale čvrste i dugotrajne zajednice.

Egyptian Ministry of Antiquities via AP

 

Analiza podataka je jasno pokazala da su prve sedentarne populacije u početku doživele nagli porast broja stanovnika, ali je nakon nekoliko stotina godina usledilo njihovo smanjenje, odnosno potpuni krah. Ovaj obrazac se često ponavljao: grupe bi se oporavile nakon krahova, ali bi uskoro ponovo doživele propast.

Istraživači su zatim uporedili ovaj ciklus sa informacijama o nasilnim sukobima koji su dokumentovani tokom arheoloških istraživanja. Ovi sukobi uključivali su razdvajanje grupa i migracije. Ispostavilo se da su "dezintegrativne faze" često pratile nasilne događaje ili su se dešavale ubrzo nakon njih. Osim toga, ovim fazama su često prethodile društvene nejednakosti. Na osnovu ovih saznanja, naučnici su zaključili da su upravo nasilje i nejednakost bili ključni faktori koji su dovodili do smanjenja populacije i propasti ovih drevnih evropskih društava.

Peter Turčin, koautor studije i vođa projekta u Projektleiter pri Complexity Science Hub u Beču, istakao je: "Naša studija pokazuje da periodični društveni pad i porast nasilnih sukoba objašnjavaju kolapse drevnih evropskih društava."

Egyptian Ministry of Antiquities via AP

 

Dugo je bilo popularno mišljenje da su klimatske promene bile ključni uzrok kraha ovih kultura. Međutim, kada je istraživački tim testirao ovu teoriju - upoređujući podatke o dinamici populacije sa informacijama o klimatskim promenama - nisu pronašli jasna poklapanja između perioda krahova i klimatskih promena.

Ovi značajni rezultati istraživanja su nedavno objavljeni u prestižnom naučnom časopisu "Nature". Ova nova perspektiva nas tera da ponovo razmotrimo uzroke propasti starih evropskih društava i pruža dublje razumevanje složenih dinamika koje su oblikovale našu prošlost.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi