Modna aktivistkinja i majstorica apciklaže Vladica Čulić: Mladi u sebi nose brdo emocija i poriva, a to guše strahom da budu drugačiji

Sam pogled na njenu pojavu koja isijava autentičnošću - od stava, preko odeće i tetovaža do onoga čime se bavi - očitava da se radi o posve neobičnoj personi. Beograđanka Vladica Čulić je sa 11 godina Srbiju zamenila Švedskom, ali se kao odrasla vratila ovde, kako kaže, zbog ljubavi. A baš ta ljubav očitava se u njenom ekstravagantnom doživljaju sveta - jer gledajući svakodnevicu kroz Vladičine filtere koji ogoljuju svet do koske, a onda ga grle bez zadrške, nije nimalo lako, ali je beskrajno lepo. I zabavno, što za nju, što za ljude koji imaju tu povlasticu da je imaju u svom okruženju. 

Verovatno svi znate šta je reciklaža, ali malo ljudi je upoznato s pojmom apciklaže (eng. upcycling), koji odbačenim stvarima u kućnim uslovima daje novu svrhu i život. Baš to Vladica radi s odećom u okviru svog brenda "Vladica", i malo je reći da to izgleda spektakularno. Običan crni sako postaje pokretna vatrena stihija, a onaj od teksasa pulsira ručno vezenim krvotokom. I vrište svi zajedno, pevaju odu životu. Jer Vladica samo tako može i želi. U intervjuu za 24sedam, dopustila nam je da zavirimo u njen svet kreiranja i modnog aktivizma.

Tvoja ljubav prema vintidž odeći i second hand radnjama evoluirala je u strast za apciklažom. Kako je došlo do te transformacije i šta te je inspirisalo da se posvetiš održivoj modi?

Moja ljubav prema vintidž odeći i second hand radnjama počela je iz fascinacije unikatnim komadima i njihovom pričom. Vremenom sam shvatila koliko su ti komadi često zapostavljeni, ali i koliko mogu imati potencijala za transformaciju. Upcycling je logičan korak - želja da dam novi život starim stvarima i smanjim otpad u industriji mode. Inspiracija mi dolazi iz kreativnosti koju pruža rad sa starim komadima i iz želje da doprinosim održivoj modi koja poštuje prirodu i resurse.

Lična arhiva

Umetnost: Put oslobađanja od trauma

U jednom intervjuu si pomenula da si bila žrtva vršnjačkog nasilja, kako si uspela da prevaziđeš tu vrstu traume i kako je to uticalo na tvoj način izražavanja kroz umetnost?

Vršnjačko nasilje koje sam doživela ostavilo je dubok trag na mene, ali mi je istovremeno pomoglo da pronađem izlaz kroz kreativnost. U trenutku kada sam se suočavala s tim traumama, umetnost je postala moj "štit" - način da izrazim svoje emocije, bol, ali i snagu. Kroz rad sa vintidž odećom i upcyclingom mogla sam da transformišem ta negativna iskustva u nešto lepo, originalno i pozitivno.

Ovaj proces je bio terapeutski - svaka nova kreacija je bila kao korak ka izlečenju i samospoznaji. Tako sam naučila da kroz umetnost mogu da se oslobodim prošlih trauma i da stvorim nešto što me predstavlja u najboljem svetlu.

Tvoja borba sa zdravstvenim problemima, poput infekcije srca, inspirisala je seriju radova nastalih tokom boravka u bolnici, a onda, ubrzo nakon toga, nastaje i brend "Vladica". Kako je bolest uticala na tvoju kreativnost?

Moja borba sa infekcijom srca duboko je uticala na moju kreativnost. Boravak u bolnici bio je trenutak introspekcije i refleksije, kada sam shvatila koliko je važno pretvoriti teškoće u nešto pozitivno i koliko svaka naizgled teška situacija zapravo postaje mogućnost i lekcija ako izaberemo da je percipiramo tako.

Umesto da se prepuštam strahu, koristila sam umetnost kao izlaz, stvarajući radove koji su odražavali moju borbu, ali i moju otpornost. Taj period me je podstakao da se okuražim i da pokrenem brend "Vladica", kroz koji želim, između ostalog, da prenosim poruke snage, transformacije i nade.

 

 

Komadi za apciklažu sami je nalaze

Gde pronalaziš komade koje dorađuješ? Da li postoji neko tajno mesto gde se snabdevaš?

Obično kažem da komadi pronađu mene. Imam nekoliko second hand radnji koje posećujem skoro svakodnevno i neretko se desi da tražim baš neku određenu stvar i intuitivno osetim da treba da odem u baš taj second hand. I baš tamo nađem ono što sam zamislila.

Naravno, tu su i zemunski buvljak nedeljom, Bubanj potok subotom i slatki skriveni buvljak unutar Cvetkove pijace svakoga dana. Takođe, dobri ljudi koji prate moj rad mi doniraju svoje stvari koje više ne nose i to je prelepo.

Kako biraš komad odeće koji ćeš transformisati? Da li odmah vidiš njegov potencijal, ili te proces sređivanja vodi ka konačnoj viziji?

Obično već u prodavnici, kada vidim neki komad koji mi se dopadne, imam viziju šta bih sa njim radila. Dobro poznajem materijale i teksture pa znam kakva intervencija bi baš tom komadu pristajala.

Veliki sam fan kontrasta, tako da ako je neki komad sam po sebi elegantan, onda volim da mu dodam malo panka, a opet, ako je komad divlji, onda mu dodam istančanost i smirenost.

Najviše me iznenade momenti izbeljivanja nekih komada, recimo jedno radno odelo koje je plave boje je postalo skoro neonroze kada sam ga potopila u varikinu. Takođe, somotski sakoi su idealni kanvas za stvaranje. Vatrene boje i prelepa tekstura!

 

 

Situacija na modnoj sceni je izuzetno oskudna

Da li postoji neka određena muzika koju slušaš dok radiš i kako ona utiče na tvoje raspoloženje?

Muzika je sastavni deo svakog komada i za mene je nemoguće raditi bez nje. Ako šijem ručno, onda obično to dugo traje, tada slušam dosta mirnu muziku, bluz, klasiku, neke švedske balade uz koje sam odrastala, a nekad i stari ex yu evergrin.

Kada pravim neke lude komade, pustim osamdesete ili neki old school hip-hop. Muzika je utkana u svaki sekunda mog stvaranja.

Jedno stereotipno pitanje koje verujemo da je dosadno, ali ipak sve zanima – da li imaš omiljenu dizajnersku pojavu na sceni?

Uh, ja zaista mislim da je današnja situacija modne scene izuzetno oskudna i da više ne postoje dizajneri koji donose inovacije kao pre. Moj omiljeni dizajner svih vremena je Aleksandar Mekvin. Za mene je on bio oličenje mode i ljubavi prema njoj. Pomerao je granice, bio izuzetno provokativan, a opet je stvarao veoma kvalitetne i prelepe komade. Njega sada više nema i, nažalost, i brend kao takav je stagnirao. Od živih, za mene je prava umetnica Ajris van Herpen. Njeni komadi su potpuno očaravajući i fascinantni!

Tvoji redizajnirani komadi često imaju izražen lični pečat. Koliko prostora ostavljaš za improvizaciju dok radiš na nekom projektu? Da li se dešava da promeniš ideju u poslednjem trenutku?

Rekla bih da ostavljam većinu prostora improvizaciji. U glavi stvorim neki okvir u smislu boja i načina na koji prerađujem; šijem, izbeljujem ili bojim. Ali, svaka stvar je za mene kao belo platno koje svojom energijom diriguje u kom smeru sve treba da ide.

I mnogo volim taj osećaj da nisam samo ja ta koja odlučuje nego i sam komad, materijal i energija koja već postoji u komadu odeće. Dosad mi se nije desilo da promenim ideju, ali sigurno hoće i to će biti vrlo zanimljivo iskusiti.

 

 

Bez očekivanja u toku kreativnog procesa

Kad završiš neki komad, imaš li tremu da li ćeš ispuniti očekivanja kupca i svoja ili si sasvim sigurna da ćeš biti zadovoljna rezultatom?

Desilo mi se par puta da sam imala tremu kada je bila reč o porudžbini. Jedan dečko je hteo svojoj devojci za rođendan da pokloni sako, pa smo on i ja sedeli i zajedno ga osmišljavali, i bilo mi je jasno koliko je njemu stalo da to bude savršeno. I tu jesam imala malu tremu, ali sako je ispao grandiozan, a ona presrećna. Što se tiče mojih očekivanja, njih nema, tako da tu nikada nisam imala tremu (smeh).

Koji je najzahtevniji projekat na kojem si radila? Da li si ikada imala trenutak kada si pomislila: ”Ovo je nemoguće transformisati”, ali si uspela da dokažeš suprotno?

Za mene je to jedan sako koji sam ručno šila skoro mesec dana. Htela sam crvenim koncem da dočaram obrise četke koja prelazi preko sakoa. I to je tako dugo trajalo, ali je ispalo baš onako kako sam zamislila, tako da je vredelo ukočenog vrata i prstiju. Do sada mi se nije desio komad koji nisam uspela da transformišem jer uvek postoji način.

 

 

Velike promene kroz male korake

Koji su komadi najzabavniji za rad? Da li su to pantalone, bomberice, ili možda nešto jednostavno, poput starih majica koje iznenađuju rezultatima kada se transformišu?

Za mene su to definitivno sakoi. Po second hand radnjama mogu da se nađu fantastični sakoi napravljeni od izuzetno kvalitetnih materijala. Površina za rad je ravna i velika, a mogućnosti su tada neograničene.

Tvoj rad često preispituje tradicionalne granice mode i rodnih normi. Kako publika reaguje na takav pristup, posebno u Srbiji koja je dosta konzervativna?

Mislim da je ova vrsta modnog aktivizma kojim se ja bavim preko potrebna sredini u kojoj živimo. Do sada sam imala samo pozitivne komentare i reakcije, ali sigurno postoje ljudi koji misle da je moj rad nešto ne tako slavno. I to je sasvim okej.

Mislim da se sve velike promene dešavaju kroz male korake. I ako kroz moje kreacije mogu da osvestim jednu osobu da se oslobodi, kao i da više misli o prirodi i o tome šta nosi, onda je to za mene ogroman uspeh.

Da li ti se nekad dogodilo da ne budeš zadovoljna konačnim rezultatom svog apcikliranja?

Do sada mi se to nije dogodilo. Dešava se da nisam 100 odsto zadovoljna, ali opet to prihvatim i gledam na to kao na neki vid učenja i razvoja. Upoznavanja materijala i svog ličnog rasta.

Svi žele da izgledaju jednako dosadno

Da imaš čarobni štapić i da možeš reciklirati bilo šta u modni komad, šta bi to bilo?

Veoma dugo maštam o tome da napravim odelo od starih CD-ova.To bi bilo futurističko odelo koje bi imalo vrlo specifičan, gotovo holografski izgled. CD-ovi bi bili pažljivo isečeni na komadiće i povezani tankim, gotovo nevidljivim koncem, stvarajući sofiticiranu mrežastu teksturu koja bi prekrivala telo. Ovo bi definitivno bio "statement" komad, spajajući retro tehnologiju s modernim modnim izrazom.

Šta bi najviše zamerila mladim ljudima koje srećeš na ulici, a tiče se mode?

Definitivno tu potrebu za utapanjem u mase i strah da se bude drugačiji. Odevanje je oduvek bilo ogledalo naših vrednosti, stavova i duše. A danas se, nažalost, razvila ta kultura da svi žele da izgledaju jednako dosadno. Pogotovo mladi ljudi koji u sebi nose brdo emocija i poriva, a to guše bezličnim trenerkama i strahom da budu drugačiji od svojih vršnjaka.

Da možeš da obučeš bilo koju istorijsku ličnost u svoj dizajn, ko bi to bio i zašto? Možeš li zamisliti, recimo, Kleopatru u pankerskom fazonu ili Napoleona u uskim kožnim pantalonama?

Da mogu da obučem bilo koju istorijsku ličnost, izabrala bih Marlen Ditrih. Njena hrabrost da se usprotivi tadašnjim društvenim normama i njen prepoznatljiv, androgini stil čine je fascinantnom.

Moj dizajn za nju bio bi sofisticiran i hrabar, s elementima muške mode u kombinaciji sa ženstvenošću. Haljina bi imala oštar kroj i jake linije, s detaljima poput visokih ovratnika, ravnih pantalona i luksuznih materijala poput satena i kože.

Dodala bih metalne akcentne i suptilne refleksivne elemente, što bi odražavalo njenu šarmantnu, ali drsku prisutnost na sceni i u životu.

 

 

Apciklaža poziva na promenu načina razmišljanja o odeći

Kako vidiš ulogu održivosti u savremenoj modi? Da li misliš da upcycling može promeniti način na koji ljudi razmišljaju o brzoj modi i potrošnji?

Uloga održivosti u savremenoj modi postaje sve važnija, jer industrija mode ima veliki uticaj na životnu sredinu. Proizvodnja odeće često podrazumeva ogromne količine otpada, potrošnju resursa i zagađenje. U tom kontekstu, upcycling (proces ponovnog korišćenja starih ili otpadnih materijala za stvaranje novih, vrednijih proizvoda) predstavlja ključni korak ka smanjenju ekološkog otiska mode.

Apciklaža ne samo da doprinosi smanjenju otpada, već poziva na promenu načina razmišljanja o odeći. Umesto da se vidi kao jednokratni proizvod, odeća postaje vredna, dugotrajna i individualna. Ovaj pristup može definitivno doprineti promeni u potrošačkoj svesti, smanjujući pritisak na brzu modu i podstičući ljude da ulažu u proizvode koji imaju dugoročnu vrednost.

Verujem da upcycling može značajno uticati na način na koji ljudi razmišljaju o brzoj modi i potrošnji. Ako se brendovi i dizajneri fokusiraju na stvaranje unikatnih, kreativnih komada od recikliranih materijala, mogli bismo videti pomak ka odgovornijoj, dugoročno održivoj kulturi potrošnje. Time bi se smanjio ciklus "kupovine i bacanja" koji karakteriše brzu modu, dok bi se istovremeno podržao kreativni potencijal u modi.

Ako bi mogla da poručiš nešto onima koji misle da su stari komadi odeće za bacanje, šta bi im rekla? Kako bi ubedila skeptika da da šansu upcyclingu?

Rekla bih im da stari komadi odeće nisu samo "smeće", već neiskorišćeni potencijal. Svaka ta stvar ima istoriju i karakter, i uz malo kreativnosti, može postati nešto novo i jedinstveno. Upcycling nije samo ekološki čin, već i umetnost. Umesto da se odeća baci, ona se može transformisati u unikatne komade koji su drugačiji od svega što se može kupiti u prodavnici.

Kako bih ubedila skeptika? Pa pokazala bih mu primere mojih komada nastalih upcyclingom, kao i da stvari mogu da budu mnogo kvalitetnije i originalnije, i pokušala da ga uverim da upcycling daje šansu da se odeća personalizuje i postane pravi odraz nečijeg stila, uz istovremeno smanjenje otpada i uticaja na planetu.

Ovo je šansa da postanemo deo rešenja, a ne problema. Kupovina i bacanje nisu jedini izbori – moda može biti održiva i kreativna.

Lična arhiva

Umetnost nije samo refleksija, već i alat za transformaciju

Koji bi bio naslov dokumentarca o tebi? Šta bi volela da publika sazna o tebi i tvojoj umetnosti kroz takav film?

Naslov dokumentarca: "Izvan okvira: Moda kao aktivizam". Kroz ovaj film, volela bih da publika sazna kako moda može biti moćno oruđe za izražavanje ličnosti, borbu za održivost i kršenje društvenih normi.

Moj cilj je da inspirišem ljude da preispitaju potrošačke navike i prihvate kreativne, održive pristupe u modi. Kroz ovaj dokumentarac bih želela da pokažem da je moda više od estetike - ona je platforma za društvene promene, otpor i oslobađanje od ograničenja koja nameće konvencionalni svet.

Kako vidiš ulogu umetnika u društvenim promenama i koliko je važno da umetnici imaju stav o stvarima i temama koje se ne tiču njih direktno?

Umetnici imaju ključnu ulogu u društvenim promenama jer njihova umetnost često izaziva, provocira i postavlja pitanja koja drugi ne žele da postave. Važno je da umetnici zauzmu stav i o temama koje se možda ne tiču direktno njih - jer umetnost nije samo refleksija, već i alat za transformaciju.

Ignorisanje globalnih problema znači biti suučesnik u njihovom perpetuiranju. Umetnost koja se bavi svim aspektima društva, čak i onima koji nas ne pogađaju direktno, stvara mostove, otvara oči i pomera granice - a to je najvažniji zadatak umetnika.

Lična arhiva

Deda Mraz kao urbana ikona

Kakvi su ti planovi za 2025. godinu?

Planovi su da razvijam sebe u smislu zanata, da naučim što više o šivenju, možda i krojenju. Volela bih da napravim interaktivni modni performans gde će ljudi biti deo transformacije “đubreta”, to jest stare odeće u nešto sjajno i novo.

Kako bi Vladica apciklirala odelo Deda Mraza?

Deda Mrazovu crvenu jaknu bi pretvorila u statement trenč kaput sa asimetričnim rezovima i metalnim detaljima, s nekim dobrim lentikularnim printom preko celih leđa, dok bi belo krzno upotrebila za stvaranje modernih, oversized rukavica i šala.

Umesto klasične crvene boje, sve bi dobilo malo pastelnih tonova, stvarajući jedinstveni retro-futuristički look. Deda Mraz bi nosio elegantne, ali udobne crne čizme sa platformama i izdužene pantalone u stilu streetweara.

Za finalni touch, dodala bih i neon zelene ili plave akcentne detalje, stvarajući kontrast koji bi odelo Deda Mraza pretvorio u urbanu, ali magičnu ikonu, koja je spremna da se pojavljuje na modnim pistama, ne samo na snegu.

A šta bi volela da od njega dobije na poklon?

Na poklon bih volela da dobijem nešto što bi mi omogućilo još kreativnije recikliranje - možda neki alat ili materijale koji bi mi pomogli da još više eksperimentišem s preoblikovanjem starih komada u nove, funkcionalne i umetničke komade.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi